Правопис (ортографија) је начин писања или систем утврђених једнообразних правила употребе графијских знакова неког језика: слова, интерпункцијских знакова, скраћеница и др. Правопис може бити етимолошки или фонетски.
Етимолошки (коренски) правопис заснива се на чувању порекла речи, пре свега корана речи (најмање језичке јединице која има своје значење), као и других делова речи (нпр. наставака за облик или наставака за творбу речи).
Фонетски правопис који се заснива на принципу да сваком гласу у говору одговара један знак у писању.
Фонетски правопис у српски језик увео је Вук Стефановић Караџић. Вукова реформа књижевног језика и правописа званично је прихваћена 1868. године. Међутим, у правопису српског књижевног језика проналазимо и елементе етимолошког правописа. То се највише огледа у одступањима приликом вршења гласовних промена у речима.
Нпр. У самој речи ОДСТУПАЊЕ, као и у речима ПРЕДСЕДНИК, ГРАДСКИ, ПРЕДШКОЛСКИ и др. Овде се одступа од једначења сугласника по звучности, где звучно Д остаје непромењено испред безвучних гласова С и Ш.
У свакодневном говору и писању често долази до грешака што доводи до недоумице како се шта пише или изговара.